САРАДНИЦИ

Бранко Јанковић
Рођен је 1984. године у Ваљеву.
Дипломирао је глуму 2008. године на Драмском одсјеку Академије умјетности у Бањалуци, смјер глума, у класи професора Жељка Митровића.
Током каријере остварио је бројне глумачке улоге у позоришту, филму и телевизији, а његов израз карактеришу природност, енергија и прецизно обликовани ликови.
Снимио је неколико филмова и серија, у којима је показао свестраност и способност прилагођавања различитим жанровима.
Као стални сарадник Позоришта Приједор, остварио је запажене улоге и допринио успјешним пројектима ове позоришне куће.
У представама Позоришта Приједор играо је у сљедећим представама:
„Вечера будала“ и „Генерација без костију“, у којима је освојио публику својим спонтаним, искреним и снажним сценским наступом.

РАДЕНКА ШЕВА
Дипломирала је на Факултету хуманистичких наука у Мостару, одсјек драмске умјетности, смјер глума.
Као ученица средње школе била је чланица Поетског позоришта, а касније и Студентског позоришта у Бањалуци, гдје је започела своје прво озбиљно глумачко искуство.
Од 1979. године ангажована је у Народном позоришту Републике Српске, гдје је кроз низ запажених улога изградила препознатљив глумачки израз и постала једна од истакнутих личности на позоришној сцени.
Од 1993. године је стални члан ансамбла, а такође и стални сарадник Позоришта Приједор, гдје је наступала у бројним представама које су обиљежиле репертоар овог позоришта.
Њену глуму карактеришу аутентичност, изражена емоција и дубоко разумијевање драмског текста, док њен сценски наступ одише снагом и елеганцијом.
У Позоришту Приједор играла је у сљедећим представама:
„Феничанке“, „Квартет“, „Петкутин и Калина“, „Херој нације“, „Гробница за Бориса Давидовића“, „Народни посланик“, „Шта је собар видио“, „Лаки комад“ и „Урнебесна трагедија“.

ТАТЈАНА БИЊАШ – БАТОЗ
Рођена је 26. јуна 1989. године у Приједору.
Своју глумачку каријеру започела је 2008. године, када се придружила Драмском студију „Живко Десница“, гдје је направила прве глумачке кораке и открила своју страст према позоришту.
Дипломирала је на Академији умјетности у Бањалуци 2015. године, смјер клавир, чиме је додатно обогатила свој умјетнички израз музиком и сценском културом.
Као стални сарадник ансамбла Позоришта Приједор, остварила је низ запажених улога у представама за дјецу и одрасле.
Њен глумачки израз карактеришу искреност, енергија и природна комуникација са публиком, а способност да споји сценски покрет, глас и музику даје њеним ликовима посебну топлину и шарм.
Играла је у бројним представама, међу којима се истичу:
„Лажи и паралакса“, „Самоубица“, „Женидба“, „Црвенкапа код Дједа Мраза“, „Хотел 1948“, „Три сестре“, „Феничанке“, „Петкутин и Калина“, „Подвала“, „Општа болница“, „Драга Јелена Сергејевна“, „Пријатељи из велике шуме“, „Клопка за Дједа Мраза“ и „Халдол депо“.
Поред позоришног рада, појавила се и у филму „Добро јутро, комшија“, гдје је показала свој таленат и пред камерама.

А ЛЕКСАНДАР СТОЈКОВИЋ
Рођен је 1972. године у Кљевцима, а своје прве кораке као глумац направио је почетком деведесетих година, када је 1991. године уписао Академију сценских умјетности – одсјек глуме у Сарајеву.
Због ратних околности био је приморан да прекине студије, али је 1996. године наставио школовање на Академији умјетности у Београду, у класи професора Петра Краља и Дејана Чавића, гдје је дипломирао 2000. године.
Од исте године је стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци, гдје је остварио низ запажених улога у класичним, савременим и комичним представама.
Његова глума препознатљива је по израженом смислу за хумор, природности и способности да сваки лик учини живим, увјерљивим и блиским публици.
Као дугогодишњи сарадник Позоришта Приједор, остварио је бројне успјешне улоге, међу којима се истичу оне у представама:
„Хотел 1948“, „Дјелидба“, „Херој нације“, „Лимунација“, „Гробница за Бориса Давидовића“, „Шта је собар видио“, „Лаки комад“, „Урнебесна трагедија“, „Соко зове орла“, „Српска драма“, „Сумњиво лице“, „Сироти мали хрчки“, „Дум-Дум (Тамни вилајет)“, „Мала принцеза“ и „Власт“.
Поред позоришта, публици је познат и по свом раду на телевизији – као аутор и глумац у популарној хумористичној емисији „Без помиловања“ на РТРС-у, у којој је снимио чак 43 епизоде.
Такође је учествовао у више студентских филмова у Бањалуци и Београду, потврђујући свој таленат и пред камерама.

СРЂАН КЊЕГИЊИЋ
Рођен је 1990. године и своје прве глумачке кораке направио је као члан Драмског студија „Живко Десница“, којем се придружио 2009. године.
У оквиру студија стекао је прва сценска искуства и развио дубоку љубав према позоришту, која је временом прерасла у његов професионални позив.
Године 2012. уписао је Академију умјетности у Бањалуци, смјер глума, гдје је додатно усавршио своје знање, технику и сценску изражајност.
Током школовања и рада у позоришту показао је изузетну посвећеност, сценску спонтаност и природност, што га је учинило препознатљивим лицем приједорске позоришне сцене.
Учествовао је у више представа, међу којима се истичу:
„Лажа и паралажа“, „Самоубица“, „Бунар“, „Женидба“, „Генерација без костију“ и „Позоришна чаролија“.
Својим радом и преданошћу доприноси стварању нових генерација позоришних талената и развоју сценског живота у Приједору.

БОРИС ТОМИЋ
Рођен је 1989. године, а своје прве глумачке кораке направио је 2011. године у Драмском студију „Живко Десница“, гдје је открио свој таленат и љубав према сцени.
Посвећеним радом, сценском дисциплином и ентузијазмом, изградио је препознатљив глумачки израз који красе искреност, природност и топла комуникација са публиком.
Као стални сарадник Позоришта Приједор, остварио је низ успјешних улога у представама за дјецу и одрасле, доприносећи разноврсности и уметничком богатству репертоара овог позоришта.
Његов глумачки стил карактеришу једноставност, хумор и снажан осјећај за сценски ритам, што га чини подједнако блиским публици и колегама.
Играо је у бројним представама, међу којима се истичу:
„Самоубица“, „Ко је украо Дједа Мраза“, „Женидба“, „Црвенкапа код Дједа Мраза“, „Хотел 1948“, „Рабулизам“, „Пријатељи из велике шуме“, „Три сестре“, „Вечера будала“, „Драга Јелена Сергејевна“ и „Ничији син“.
