Добродошли
у
Позориште Приједор
Приједорско позориште представља срце културног живота града, симбол умјетничког насљеђа и деценија стваралачког ентузијазма. Његова историја почиње још 1885. године, када је основано Српско православно црквено пјевачко друштво „Вила“ – једно од најстаријих културних друштава у Босни и Херцеговини.
У оквиру „Виле“ убрзо је формирана драмска секција која је поставила темеље позоришног живота у Приједору и с правом се сматра претечом данашњег Приједорског позоришта.
Током прве половине 20. вијека, приједорска сцена се развијала кроз једноставне, али искрене и духовите „шаљиве драме у једном чину“, које су биле блиске публици и прилагођене аматерским условима тог времена.
Тридесетих година прошлог вијека, на позоришни живот града снажно је утицало Народно позориште Врбаске бановине из Бањалуке, које је у Приједору гостовало тридесет пута за само три сезоне. Тада се формирао укус и дух приједорске публике који је опстао до данас.
Послије Другог свјетског рата, 1945. године, група занатлија и ентузијаста оживјела је сцену извођењем Нушићевог „Хаџи Лоје“. Убрзо након тога основано је Радничко културно-умјетничко друштво „Младен Стојановић“, чија је драмска секција била изузетно активна на ширем подручју Босанске Крајине.
Као круна тог дугогодишњег аматерског рада, 23. новембра 1953. године основано је Приједорско аматерско позориште, а прва представа била је „Подвала“ Милована Глишића, у режији Зорана Панића.
Од самог почетка, Приједорско позориште је дјеловало на чврстим темељима — вођено страшћу, локалним талентом и посвећеношћу. Упркос бројним изазовима, позориште је увијек опстајало захваљујући подршци заједнице и вјери у умјетност.
Већ током првих сезона одржано је чак тринаест премијера, а када је половину ансамбла преузело задaрско позориште 1955. године, сезона је ипак успјешно завршена — што је доказ нераскидиве везе између грађана и позоришта.
Од тада до данас, на даскама овог позоришта одиграно је близу 300 представа, а освојене су десетине награда на југословенским, босанскохерцеговачким и регионалним фестивалима.
Данас, захваљујући подршци Градске управе, Приједорско позориште је препознато као једно од најстабилнијих и најугледнијих позоришта у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Током деведесетих и наредних деценија, репертоар су обиљежиле представе које су оставиле дубок траг: „Српска драма“, „Чудо у Шаргану“, „Гробница за Бориса Давидовића“, „Злочин и казна“, „Сабирни центар“, „Југославија — моја домовина“ и многе друге.
Захваљујући сарадњи са Академијом умјетности у Бањалуци, ансамбл је обогаћен бројним академским глумцима и редитељима — међу њима су Жељко Касап, Дејан Батоз, Мирела Предојевић, Сабина Халиловић, Јелена Сексан и Срђан Књегињић, садашњи директор позоришта.
У посљедње двије деценије реализоване су и значајне копродукције — са Народним позориштем Републике Српске („Сабирни центар“) и Словенским гледалиштем из Копра („Југославија — моја домовина“).
Поводом 70. годишњице, објављен је „Додатак монографији Приједорског позоришта од 50. до 70. сезоне“, као свједочанство о истрајности, љубави и културном значају ове институције.
Репертоар је и данас богат и савремен — издвајају се представе „Каубоји“ (2023), „Гвожђе“, „Немам никога“ и „Све што нисмо могли рећи“ (2024), у оквиру пројекта „Реци наглас“, који је подржало Министарство просвјете и културе Републике Српске.