Златна Вила 2025: Више од игре – Фестивал који сија као бакља позоришта

У срцу Приједора, града који већ деценијама чува традицију умјетности, свјетла сцене поново су засијала.Осамнаести Међународни фестивал позоришта „Златна Вила“ још једном је потврдио да позориште није само игра — оно је живот, огледало друштва и простор гдје емоције постају видљиве.

Позориште које дише градом

Позориште Приједор, основано 1953. године, више од седам деценија гради свој идентитет као дом културе и умјетности Републике Српске.Од своје прве представе „Подвала“ Милована Глишића, па све до данашњих фестивалских сцена, ово позориште остало је симбол истрајности, љубави према умјетности и заједништва цијелог града.

Традиционална бакља културе

Директор Позоришта, Срђан Књегињић, поручио је:

„Играмо да осликамо свијет у којем живимо. Позориште није само забава — оно нас повезује, учи емпатији и подсјећа да су емоције и разум наш најважнији заједнички језик.“

Ове ријечи најбоље описују дух „Златне Виле“ – фестивала који спаја публику, глумце и све љубитеље театра у јединствену заједничку игру.

Град умјетности и традиције

Приједор је много више од трећег града по величини у Републици Српској – то је град сликара, пјесника и глумаца, свјетионик културе на западу наше земље.Од Српског пјевачког друштва „Вила“, основаног 1895. године, па до модерних сцена и галерија, град је увијек живио умјетност.Зато не чуди што је управо овдје израсло једно од најстабилнијих и најнаграђиванијих позоришта у БиХ.

Више од игре – позив публици

Овогодишњи фестивал доноси представе из цијелог региона — од Загреба и Београда до Кикинде и Зенице.Публика ће уживати у препознатљивим класицима, али и савременим комадима који отварају друштвена питања, јер — како је рекао селектор фестивала Александар Стојковић:

„Фестивал је бакља која тјера мрак, грије и показује пут.“

Завршна ријеч:

Док се завјеса спушта, аплауз у Приједору не престаје.Он припада свима — умјетницима, публици, техничарима и генерацијама које су градиле ово позориште.Јер, „Златна Вила“ није само фестивал.То је доказ да умјетност у Приједору још увијек дише пуним плућима.