Приједорско позориште представља срце културног живота града, симбол умјетничког насљеђа и деценија стваралачког ентузијазма. Његова историја почиње још 1885. године, када је основано Српско православно црквено пјевачко друштво „Вила“ – једно од најстаријих културних друштава у Босни и Херцеговини.
У оквиру „Виле“ убрзо је формирана драмска секција која је поставила темеље позоришног живота у Приједору и с правом се сматра претечом данашњег Приједорског позоришта.

Током прве половине 20. вијека, приједорска сцена се развијала кроз једноставне, али искрене и духовите „шаљиве драме у једном чину“, које су биле блиске публици и прилагођене аматерским условима тог времена.
Тридесетих година прошлог вијека, на позоришни живот града снажно је утицало Народно позориште Врбаске бановине из Бањалуке, које је у Приједору гостовало тридесет пута за само три сезоне. Тада се формирао укус и дух приједорске публике који је опстао до данас.

Послије Другог свјетског рата, 1945. године, група занатлија и ентузијаста оживјела је сцену извођењем Нушићевог „Хаџи Лоје“. Убрзо након тога основано је Радничко културно-умјетничко друштво „Младен Стојановић“, чија је драмска секција била изузетно активна на ширем подручју Босанске Крајине.

Као круна тог дугогодишњег аматерског рада, 23. новембра 1953. године основано је Приједорско аматерско позориште, а прва представа била је „Подвала“ Милована Глишића, у режији Зорана Панића.